По завршетку акатиста Пресветој Богородици, у петак 04. октобра 2024. године, у парохији светог великомученика Георгија у Гмундену, одржан је састанак поводом предлога Црквене општине Гмунден да се откупи један од храмова Римокатоличке цркве у Гмундену.
Састанку су присуствовали свештеници обе заједнице, као и чланови црквених одбора.
Протојереј Никола Пантић, позвао је прво све присутне да сиђу у храм и објаснио какве су жеље православних по питању изгледа самог храма. Фреске на зидовима, иконе Христа, Пресвете Богородице и светитеља, мирис тамјана и звук црквеног појања - све нам то помаже да свим чулима осетимо да смо уласком у храм Божији искорачили из наше свакодневнице и за тренутак се нашли у Царству небеском. Након прочитане молитве Оче наш, он је нагласио да је српска заједница у Гмундену захвална сестринској Римокатоличкој цркви на досадашњем гостопримству, као и на сарадњи која се заснива на међусобној љубави и поштовању, али да је наша потреба да на овим просторима имамо свој храм по угледу на друге православне заједнице.
Испред римокатоличке заједнице присутнима се обратио свештеник Гералд Гајерхофер који је истакао да се Римокатоличка црква суочава са проблемом све мањег броја верника, што ће у будућности сигурно значити затварање неких храмова.
Римокатолички свештеник из Лакирхена Франц Штарлингер објаснио је у наставку да је у септембру 2025. године планиран почетак реорганизације парохија у деканату Гмунден, не само због мањег броја верника, него и малог броја свештеника, што ће свакако отворити нове могућности за парохију Српске Православне Цркве. Уместо десакрализације објекта, који би тиме постао световни простор у коме би могло било шта да се организује, било би у интересу свих нас да православни преузму храм и да то остане простор у коме Хришћани уздижу молитве истом Богу.
Отац Никола је још једном нагласио да односи две Цркве треба да наставе да се развијају у овом тону заједничког рада и сарадње која ће омогућити обема заједницама да узрастају ширећи дух мира, узајамног разумевања и љубави. Неопходно је да једни друге упознајемо и гледамо се "лицем у лице", препознајући у другоме увек самога Христа, Спаситеља и имајући увек у виду да је међу нама много више заједничког, него онога што нас раздваја.
Након састанка, дружење је настављено у пријатној атмосфери и уз послужење, које су овог пута као домаћини припремили чланови одбора српске заједнице.
