Фондација Про Оријенте, организовала је у периоду од 16. до 19. маја 2023. године екуменско путовање у Брисел са циљем бољег сагледавања односа европских институција према питањима која су значајна за Цркву, као и међусобне сарадње различитих верских заједница и начина на који оне заступају своје интересе у средишту Европе.
На челу делегације био је бискуп Манфред Шојер (Manfred Scheuer) из Линца, као и Др Јозеф Пирингер (Josef Pühringer), бивши покрајински председник Владе Горње Аустрије, али и истакнути чланови фондације и новинари. Српску Православну Цркву представљао је протојереј Никола Пантић из Гмундена са супругом Дариом.
Обилазак Брисела отпочео је посетом Међуцрквеном Комитету у Бриселу, где је делегацију из Горње Аустрије дочекао бискуп Јохан Бони (Johan Bonny) из Антверпена. Он је објаснио укратко које све црквене заједнице постоје у Белгији и на ком нивоу оне међусобно сарађују, као и начин на који функционише Римокатоличка Црква у овој двојезичној земљи.
Истог дана уприличен је и сусрет са првим потпредседником Европског парламента господином Отмаром Карасом (Othmar Karas), који је објаснио значај увођења члана 17 у Споразум о функционисању ЕУ. Наиме, овај члан обезбеђује правну основу за отворен дијалог између институција Европске Уније и Цркава и верских заједница, а господин Карас је делегиран од стране парламента да води овај дијалог.
Наредног дана, делегацију је примио апостолски нунције у Бриселу Монсињор Ноел Тренор (Noel Treanor). Представник Свете Столице у Европској Заједници говорио је о својој улози и посредовању у Бриселу, као и о екуменском дијалогу не само у престоници Европе, већ и у Северној Ирској, одакле надбискуп потиче.
Уследила је посета Европској Комисији, где је групу из Горње Аустрије примио европски комесар за финансије и бивши комесар за проширење Јоханес Хан (Johannes Hahn). Након уводног дела, уследила је дискусија, а комесар је одговарао на питања везана за тренутну политику Европске Комисије у Украјини, као могућностима и изгледима за даље проширење Уније на исток.
Истог дана, уследила је и посета Комисији за образовање и културу и дискусија са генералним секретаром ове организације у ЕУ оцем Мануелом Приетом (Manuel Enrique Barrios Prieto) из Шпаније, као и Јоханесом Моравицом (Johannes Morawitz), европским референтом Бискупске конференције Аустрије. Они су говорили о свом ангажману у ЕУ, о најважнијим питањима за Цркву из области етике, привреде и употребе савремених технологија, као и начинима на које верске заједнице одговарају на различите предлоге и нове законе који су у процедури у европском парламенту.
Последњег дана, делегација је обишла представништво Аустрије у ЕУ, где их је срдачно дочекао амбасадор Николаус Маршик (Nikolaus Marschik). У отвореном разговору он је подробно објаснио политику за коју се на европском нивоу залаже Аустрија, али и проблеме у начину на који Унија функционише, а који су последица различитих географских, историјских, привредних и културних чинилаца који владају у земљама чланицама.
Аустријска амбасада угостила је овом приликом и др Елизабету Китановић, која ради као извршни секретар Конференције европских цркава и заменик председника црквеног одбора заједнице СПЦ у Бриселу. Др Китановић је дипломирала на Богословском факултету у Београду, као и на Факултету Политичких Наука, а бави се заштитом људских права. Она је овом приликом говорила о свом раду у области вештачке интелигенције, о могућностима коришћења исте у сврху ширења мисије Цркве, као и речи Јеванђеља, али и о опасностима које могу да произађу из употребе савремених технологија. Упитана о односу и позицији конференције европских цркава, коју сачињава и осам православних Цркава према сукобу Руске и Украјинске Православне Цркве, она је одговорила да је у сваком времену значајно задржати неутралну, средишњу позицију, која ће омогућити помирење и олакшати дијалог када за то дође време.
Последња тачка овог путовања био је сусрет са бискупом Жаном Кокеролсом (Jean Kockerols) у катедрали посвећеној светом Архистратигу Михаилу, који је говорио, како о историји и архитектури катедрале, тако и суживоту римокатолика и православних, који су се последњих деценија у великом броју досељавали у Белгију. Римокатоличка црква у Белгији до сада је уступила православнима 8 својих храмова, укључујући и цркву Светог Саве у Бриселу, која је поклоњена заједници СПЦ у овом граду.
Фондацију Про Оријенте основао је 1964. године бечки кардинал Франз Кениг (Franz König), са циљем унапређења односа и дијалога између Римокатоличке и Православне Цркве, као и Оријенталних Православних цркава.
